Južni pol 2012 – skijama Ekspedicija južni pol 2012

Antarktik – Patriot Hills

Juče oko ponoći je bila zvanična proslava 100 godina od kada je Robert Skot stigao na Južni pol, bilo je nekih 30-40 ljudi koju su to obeležili. Ja nisam išao, spavao sam. Nije me nešto posebno interesovalo.
Da podsetim Roald Amundsen je prvi došao do Južnog pola mesec dana pre Skota. Ali ovde svako obeležje nosi njihov zajednički naziv. Živo me zanima da li neko pamti ko je drugi osvojio Ameriku posle Kolumba. Sigurno nije neki Englez. Jer da Skot nije bio Englez siguran sam da ga niko nikada ne bi pominjao. Nešto se pitam da je kojim čudom neki Srbin bio drugi, a Englez treći, onda bi se slavili prvi i treći.

Juče smo ustali u 6 sati, spakovali šatore, opremi i sve svoje stvari i već u 7 bili spremni za povratak. Međutim s obzirom da je bilo loše vreme pre ulaska u avion traženo je od nas da potpišemo izjavu da letimo na sopstvenu odgovornost, jer je vreme loše i let će biti rizičan. A s obzirom da sam pre same ekspedicije potpisao već brdo papira kojim sam preuzimam odgovornost za sve, ovo sam potpisao bez prevelikog razmišljanja.

Avion je poleteo u 10, to je mali avion, koji da bi došao do Patriot Hillsa mora da na pola puta dopuni gorivo. Na pola puta je improvizovana pista, više neka ravnica koja ima jedna solarna antena na solarni punjač i pored piste se ukopani u snegu nalaze burad sa kerozinom. Ručnom pumpom, koja se pali kao motornu testeru je pretočeno gorivo iz 6 buradi. Trajalo je jedno desetak minuta. I da nije bila pri kraju izuzetno jaka turbulencija let bi bio totalno monoton. Turbulencije su bile dosta jake, avion se tresao, naginjao pod uglom od 45 stepeni. Ova ekipa koja je sa mnom ona živi za takvom vrstom avanture i jedva čeka neki sličan događaj. Na sletanju zbog jakog vetra koji je duvao avion se naglo zaustavio.

Po dolasku smo otišli u jedan veliki šator, nalik na naše vojničke šatore, samo mnogo veći. U šatoru su se nalazili svi ostali učesnici koji su došli na Antarktik pre ove agencije i neočekivano smo po ulasku dobili veliki aplauz. Pošto smo mi bili jedina ekspedicija koja je išla tu najekstremniju varijantu skijama. Glavni organizator celokupnih aktivnosti američke agencije nas je pozdravio održao govor i svakog predstavio. Mada kada je rekao Dragan Jovović - Serbia, svi su se nešto uskomešali i zbunili, ne znam šta su mislili i zato je to tako bilo. Zatim je otvorena jedna flaša šampanjca da se proslavi.
Jeli smo, raspakovali opremu, šatore i sl. i ponovo smo se vratili da jedemo.
Ručali smo jednom, drugi put, večerali i sada se vraćamo da jedemo. Sećam se kada smo se vraćali sa Akonkagve, otišli smo u jedan restoran u koji se samo plaća ulaz (nekih 5$) ne sećam se baš tačno, ali znam da je bilo jeftino. Vlasnik nije mogao da nas istera koliko smo hrane pojeli. Ako bih uporedio ovu ekspediciju sa usponom na Akonkagvu, moram reči da je ovo dosta napornije. Verovatno što nas je ove godine pratilo loše vreme, za razliku od prošle godine kada su uslovi bili idealni.

Kada ćemo nastaviti put ne znam, da li danas ili sutra to se još uve ne zna. Već mi je rezervisan let za povratak iz Punta Arenasa u petak ujutru. I ako sve bude u redu u subotu popodne bi trebao da budem u Beograd. Najavljena je konferencija za štampu na aerodromu koju ćemo držati zajedno sa Draganom Jaćimovićem. U koliko će to tačno sati biti ne znam, ali u toku sutrašnjeg dana znaće se preciznije.

Javiću se sutra da kratko potvrdim kada krećemo ka Punta Arenasu.

Pozdrav za sve
Dragan

Južni pol

Prvo da se svima zahvalim na čestitkama i podršci koju ste mi pružili.

Sinoć smo u 21:30, po srpskom vremenu došli na Južni pol. Bili smo vidno iscrpljeni zbog lošeg vremena koje nas je pratilo poslednjih nekoliko dana, izgladneli. Po dolasku su nas odmah uveli u topli šator, dobili smo topli čaj, toplu hranu. Odmah zatim smo obišli muzej koji ima fotografije od prvog osvajanja Južnog pola do danas.

Ovde se nalazi veliki meteorološki objekat - istraživačka stanica koji ima oko 15-20.000 kvadrata i tu radi oko 150 ljudi u fantastičnim uslovima. Mislim da je ovo međunarodna stanica, ali Amerikanci imaju najviše udela. Napravio sam dosta slika ovog impozantnog objekta. Posle obilaska smo otišli na spavanje.

Ovde su inače veoma stroge procedure, ne može da se kreće gde želiš. Do same tačke Južnog pola, gde se nalazi ogledalo - lopta, ćemo formalno tek kasnije otići. Gde ćemo moći da se fotografišemo, postavimo zastave Srbije, Rusije i sponzora.

Mi smo hteli odmah po dolasku da idemo do te tačke, međutim uveli su nas u šatore i upoznali sa procedurom.

Sutra se vraćamo avionom za Patriot Hills, a negde 18-19 januara za Čile (Punta Arenas). Takav je plan, ali zavisiće od vremenskih prilika i uslova kada može da poleti avion.

Inače, agencija preko koje smo došli, godišnje dovede oko 1000 ljudi na Antarktik. Uglavnom ljudi dođu na početak, blizu obale, smeste se u tople šatore, slobodno vreme provode u okolini. Druga grupa se uputi na obližnja brda, treća avionom dođe do samog Južnog pola. Tu provedu 5-6 dana, fotografišu se, šetaju i čim bude hladno vraćaju se u toplo. Postoji i najekstremnija grupa koju izbace iz aviona, pa teraj sam koliko možeš. Takva je bila i ova naša.

Provobitan plan je bio da budu tri ekspedicije, jedna kanadska i jedna japanska. Međutim, kako većina ljudi tek po dolasku vidi sa kakvim izazovom se suočava brzo odustaju. A kada bar jedan član odustane, cela ekspedicija dolazi u pitanje. Tako da je jedino ostala naša ekspedicija tj. tri rusa i jedan srbin. Prethodnih mesec dana je takođe bila samo jedna ruska ekspedicija.

Snašao sam se za nove baterije, tako da sam načinio dosta snimaka. Čim budem imao tehničke uslove, što će biti tek kada dođem u Čile, postaviću neku fotografiju.

Sve vas puno pozdravaljam i još jednom zahvaljujem na podršci
Dragan

Antarktik – stigli smo (Južni pol)

Stigli smo u 21:30 po srpskom vremenu.

Danas je proteklo sve kako je i bilo planirano. Bez ikakvih problema. Ovde ćemo biti duže vreme.

Signal je dosta loš, nadam se da će se popraviti, da barem sutra pošaljem jedan opširan izveštaj.

Sve vas puno pozdravljam i zahvaljujem na podršci koju ste mi pružili.

Dragan

Antarktik – još 9km

Definitivno za mene su Rusi vrlo čudan narod kada je hrabrost u pitanju. Ranije sam dosta slušao o njima, o njihovoj hrabrosti kroz istoriju, na sremskom frontu, u ratu. Na frontu ono što je znalo da ih podigne i pokrene u juriš bila je vodka i rakija.

Međutim juče nije bilo ni vodke ni rakije. Po najvećem nevremenu, negde oko 10-11 uveče  po našem vremenu, vođa ekspedicije je doneo odluku da pođemo. Vreme je bilo dosta loše, vođa je spavao i u jednom trenutku je rekao - krećemo, pakujemo se. Svi smo se pogledali i u tom trenutku je takva odluka bila više nego hrabra. Mislio sam da ćemo ići jedno sat-dva da se primaknemo neki kilometar koliko možemo i da se odmah ponovo ulogorujemo.

Ta dva sata su bila izuzetno teška, oluja je bila dosta jaka, ali bila je jaka samo sa leve strane, što je mnogo lakše nego da duva čas sa jedne, čas sa druge strane. U iščekivanju da će tih dva sata proći, nisam mogao da se ne setim Žarka Lauševića, s tim što bi u ovom trenutku bilo "Dan prođe, sat nikako".

Ali sreća prati hrabre i Bog nas je pogledao, nebo se otvorilo, što ovde nije nikavo iznenađenje, jer vreme zna da se menja iz trenutka u trenutak. Narednih 6 sati smo se približavali Južnom polu, sve do nekih 4 -  4:30 ujutru po našem vremenu i primakli smo se Južnom polu na 9 km. Tu smo razapeli šatore, zaspali i upravo se probudili, doručkujemo i za nekih sat vremena krećemo.

Očekujemo da ćemo u periodu od 19:30 do 21:00 po srpskom vremenu biti na Južnom polu.

Pozdrav do sledećeg javljanja sa Južnog pola
Dragan

Administrator: Pošto postoji interesovanje mnogih novinskih agencija za interviju sa Draganom, po dolasku na Južni pol, Dragan će biti dostupan na svoj setelitski telefon. Broj setelitskog telefona možete saznati pozivom na centralu Takovo osiguranja: 034/30 30 00 i 063/62 10 10

Antarktik – loše vreme

Samo da vam potvrdim da nigde ne mrdamo. Ne možemo po ovakvom vremenu da se krećemo.

Oluja je sve gora i gora. Hrane imamo još, ne previše, ali imamo.

Još uvek imam baterije. Spoljna temperatura je mnogo nisko pala, nismo tačno merili ali verovatno je preko -60°C. Obukli smo se i uvukli u vreće. Šator dobro stoji i za sada mu vetar ne može ništa.

Ostajemo ovde do daljnjeg
Dragan

Antarktik – još 25km

Nismo sigurni šta će se desiti sa ekspedicijom, vreme je mnogo loše. Za sada ne možemo nastaviti. Mi sigurno nismo stigli do ovde da bi se tako lako predali. Vođa ekpedicije je obavio konsultacije i ostavljeno je njemu samom da odluči šta dalje da radi.

Juče nam je isto bio loš dan, bila je potpuna magla, tako da smo mnogo lutali. Uhvatimo pravac po GPS-u, ali za 50-100 metara već se pomerimo levo-desno. Juće smo prešli preko 20 km, ali samo 14 km se približili Južnom polu, tako da je ostalo još 25 km.

Za sada smo još uvek pod šatorima, nećemo polaziti, čekaćemo kakav će dan da bude. Ako bude ovakvo vreme naredna dva-tri dana cela ekspedicija dolazi u pitanje. Uglavnom, nećemo rizikovati, nećemo ići po ovakvom nevremenu, životi su nam preči od svega.

Što se vremena tiče to se nikada ne zna, može ovako da potraje narednih nekoliko dana, a može i svakog trenutka granuti Sunce.

Toliko za sada, štedeću bateriju, jer nema Sunca da se ponovo napuni
Dragan

Antarktik – još 39km

Jučerašnji dan je protekao relativno mirno. Bez nekih neočekivanih stvari. Međutim, prešli smo svega 15 km. Ovog puta umor je počeo da nas savladava. Noge nas polako izdaju. Sada je sigurno da će nam trebati više od dva dana do Južnog pola.

Vetar je i juče duvao skoro sve vreme. U trenucima je duvao sa strane, tako da sam ponovo pao nekoliko puta.

Ponekad naiđe prejaka oluja, mi u tom trenutku stanemo, okrenemo leđa vetru i sačekamo da prođe. To ne traje previše dugo, jer kako se iznenada prejak vetar pojavio tako iznenada i nestaje.

Juče smo se setili priče koju nam je vođa pričao na pripremnom sastanku. Objašnjavao nam je da zadnja 2-3 dana, kada umor i iscrpljenost organizma budu veliki, često dolazi do pojave halucinacija.  Beskrajno belilo i monotonost utiču da se čoveku priviđaju razne stvari: avion koji nisko leti, saonice sa psima, motorne sanke... Nikom od nas se to još nije desilo, ali smo se šalili da bar vidimo nekog pri halucinaciji kad već stvarno nema nikog.

Svi smo psiho-fizički dobro. Jesmo umorni, ali smo dobro.

Kako se približavamo Južnom polu, vreme je sve lošije i lošije, ali ne zbog nekog uticaja pola već se generalno vreme pokvarilo. Kad smo ustali bilo je sunčano, evo već sada su oblaci prekrili Sunce i temperatura je odmah pala za oko 15 stepeni.

Toliko za danas, pozdravljam vas sve,
Dragan

Antarktik – još 54km

Juče sam imao jedno neprijatno iznenađenje, kamera i fotoaparat su prestali sa radom.

Međutim, juče smo svi videli grupu od 6 ljudi koji su išli, kao i mi, prema Južnom polu. Ovo je za nas bilo posebno uduševljenje, jer videti ovde živog čoveka je velika retkost. Oni nisu iz naše ekspedicije, ne znam ko su, videli smo ih samo da prolaze. Išli su jedno vreme paralelno sa nama, ali smo ih zatim izgubili iz vida.

Dan nam je protekao relativno mirno, sve do jedno 3 sata popodne (po čileanskom vremenu). Tada je počela veoma snažna oluja. Međutim, kako smo mi zacrtali da svakog dana pređemo po 18 km, poslednjih 3,5 km nam je bilo izuzeto teško. Vetar je bio stvarno jak, duvao je sa prednje strane, što nam je usporavalo kretanje. A u trenutku, pošto se ovde vreme menja iz trenutka u trenutak, kada je vetar krenuo sa bočne strane, onda smo dosta puta padali. Ja sam pao jedno 3-4 puta sigurno, usled jakih snežnih udara i vetra sa strane. U trenutku kada dođe do udara obavezno se posrne ili padne. A svako ko je skijaš zna kako je i na ravnom ustajati sa skijama, a pogotovu kada je iscrpljenost velika. Ali dobro, sve je to deo nečega što smo znali da će doći.

Uspeli smo na kraju i po tom vemenu i oluji da završimo jučerašnji dan, pređemo 18 km i podignemo šatore. Dosta je bilo teško na tom jakom vetru postaviti šatore ali smo uspeli. Pošto smo ušli u šator, zagrejali se , Dima, vođa naše ekspedicije, je počeo da priprema neku večeru i čaj, što nas je sve malo okrepilo, posle čega smo zaspali.

Ali da ne zaboravim, posle večere smo imali goste, jednog Kanađanina i jednog Engleza (oko 9 sati). Oni su već sigurno stigli do Južnog pola. Oni se kreću padobranima-zmajevima na skijama (slično sam video na Kopaoniku.) Vetar ih pokreće pomoću malog padobrana, nameste to kao jedro i idu direktno preme Južnom polu. Tako jedino ne mogu da se kreću kada je mirno vreme. Tada idu skijama normalno. A čim počne vetar, oni koriste padobran  i tako mogu da pređu po 50-70 km dnevno. S obzirom na vetar koji je noćas bio, oni su verovatno već stigli na Južni pol.

Posle toga, negde oko 21-22 h smo zaspali i evo sada smo se probudili. Oluja još uvek nije prestala, ali nije kao što je juče bila. Biće mnogo lakše za kretanje.

Sunca nema, oblačno je, nema nikakvih padavina. Čovek ima utisak da pada sneg, a u stvari to vetar samo raznosi ovaj postojeći sneg.

Ono što nam je najveći problem, ili bar meni, to je nedostatak vode. Ovde vode ima i mi je pijemo, ali to nije zdrava voda. To je kao destilovana voda. Stavljamo u nju zaslađivače, vitamine i minerale, ali to je daleko od one prave vode. Stalno mi je pred očima obična flaša gazirane Vrnjci vode.

Za nekih pola sata krećemo. Ostaje nam još danas, sutra, i ukoliko budemo išli po 18 km, mi bi trebalo prekosutra uveče da stignemo.

Toliko za ovo javljanje. Pozdravljam vam sve, i što se mene tiče, pokušaću da stignem do cilja.
Dragan

Antarktik – još 72km

Juče smo prešli 18,6km. Više nego što smo planirali. Prvobitan plan je bio da ne bi trebali preći više od 15km dnevno, ali kako je cela ekipa u odličnoj formi odlučili smo da ipak prelazimo oko 18km dnevno. Što bi značilo da do Južnog pola stižemo u rekordnom roku.

Sinoć, tj. juče kada smo završili deonicu vreme se naglo pogoršalo. Počela je jaka mećava i temperatura je drastično pala (nismo izmerili). Žurili smo da se što pre uvučemo u vreće i zagrejemo. Kada smo se probudili sačekalo nas je vedro nebo.

I dalje nam problem zadaje znojenje, jer ukoliko se slabije obučemo hladno je, a ukoliko se malo više obučemo brzo se oznojimo. Na ovim temperaturama mokra odeća se vrlo brzo zaledi, što nije ni malo prijatno. Tako da sve vreme pokušavamo da pronađemo neki balans u oblačenju.

Toliko za danas, sve vas pozdravljam
Dragan